Da li ste znali da deca uzrasta od navršene prve pa do pete godine godišnje porastu oko 7 cm, a dobiju u telesnoj masi oko 2 kg? Mozak se do 6 godine razvije do 65% I potreban mu je optimalan unos različite vrste hrane kako bi se do 6. godine razvijao najbolje. Osim mozgu, celom organizmu je potrebna hrana kako bi dete moglo da funkcioniše bez smetnji, nervoze I sa što više snage.

Možda bi vam bilo korisno da znate kako pravilno stvoriti dobre navike u ishrani dece od prve do pete godine, i šta je ono što je zaista važno u ishrani? Koliko želite da znate kako da pomognete detetu da mu se mozak razvija na najbolji mogući načini i šta je važno u ishrani?

Važno je detetu ponuditi više obroka u toku dana. To znači: tri glavna obroka (doručak, ručak, večera) i dve do tri užine između obroka. Poželjno je da obroci svakodnevno budu organizovani u približno isto vreme i zato ih unapred isplanirati. Preporuka je da prvi obrok-doručak dete dobije u toku prvih sat vremena posle buđenja, idealno između 7 i 9 sati. Na taj način će dete imati više koncentracije I moći sa više pažnje da učestvuje u aktivnostima u vrtiću ili kod kuće, mozak će mu se bolje razvijati jer u jutarnjim časovima dete najbolje napreduje I uči. Doručkujte sa svojom decom ako vam to mogućnosti dozvoljavaju, kako bi im dali primer, ili ako Vaše dete ne doručkuje kod kuće već u vrtiću, ne brinite-u našem vrtiću vaspitači vode računa da zalogaji budu prilagođeni, a ukoliko je dete isuviše malo I ne zna da manipuliše priborom za jelo, vaspitači im pomažu i prilagođavaju pribor za jelo detetu i asistiraju prilikom jela. Ostali obroci se planiraju sa razmacima od po 2-3 sata. Poslednji obrok kod kuće u toku dana treba da bude bar sat vremena pre odlaska na spavanje. Tokom dana u ishrani Vašeg deteta treba da budu zastupljene pet vrsti namirnica koja u sebi sadrže vitamine, minerale, proteine, belančevine, gvožđe, ugljene hirate, I kod nas u vrtiću su zastupljene sve grupe:

• žitarice,
• povrće, voće,
• mleko, mlečni proizvodi,
• riba, meso, jaja
• mahunarke

Unos hranljivih sastojaka bi trebalo da je piramidalan i da unosimo najviše ugljenih hidrata (najbolje u obliku integralnih žitarica), voća i povrća koji čine osnovu ishrane i bazu piramide a tek na vrhu se nalaze masti i proteini.

Raznovrsna hrana je važna za dobro zdravlje deteta, koje ujedno ima priliku da proba i zavoli nove vrste hrane. Ne treba insistirati da dete pojede sve po svaku cenu, posebno ako neku vrstu hrane jede prvi put, jer tako možete dovesti do odbojnosti prema toj vrsti hrane. Jedite zajedno kad god možete, jer su zajednički obroci prilika da porodica vreme provodi zajedno i da se dete ujedno nauči osnovnim pravilima ponašanja za stolom i baratanjem priborom za jelo. Ako je dete mlađe od 3 godine, dozvolite mu da jede prstima. Ponudite mu kašiku ili viljušku, ali ne insistirajte da ih odmah prihvati. Ne grdite dete ako se isprlja tokom jela – hranjenje je proces učenja i izgradnje detetovog samopouzdanja i zato treba imati strpljenja. Dozvolite detetu da samo odluči koliko će da pojede i ne insistirajte na količini. Ne brinite ako dete ne pojede svu količinu hrane koju ste mu spremili, dnevne potrebe za hranom zavise od više činilaca, kao što su recimo dnevna aktivnost deteta, uzrast itd. Tečnost je veoma bitna za dečji organizam i najbolje je uvek dete ponuditi vodom umesto sokova u međuobrocima. Kod nas u vrtiću flašice vode stoje uvek na dohvat ruke detetu I ono uvek može samo da se posluži, I na taj način da gradimo samostalnost. Ukoliko naši vaspitači primate da dete ne uzima samostalno, ponude dete vodom više puta tokom dana. Nije dobro da dete neposredno pre jela ili za vreme obroka pije vodu, jer će time samo “zavarati” glad i smanjiti unos hrane. Posle obroka treba sačekati 20-ak minuta do pola sata pa tek onda ponuditi detetu vodu.
Što se tiče soli, deci je potrebno malo soli za normalan rast i razvoj a ta količina (prstohvat kada se kuva za porodicu) je sasvim dovoljna i nalazi se u povrću, voću, mesu, ribi i mlečnim proizvodima koje dete unosi u svoj organizam, tako da detetu ne treba naknadno dosoljavati hranu, jer u suprotnom kasnije može dovesti do povišenog krvnog pritiska i bolesti srca i krvnih sudova.
Pojedine vrste hrane predstavljaju rizik zbog mogućnosti da se dete zagrcne ili zbog rizika od gušenja tako da im do 4. godine ne bi trebalo davati:

• kikiriki, badem, lešnik, orah,
• semenke, kokice,
• tvrde bombone
• veće komade tvrdog mesa,
• veće komade sirovog voća ili povrća

i ne dozvolite detetu da jede dok trči, skače ili leži.

Jako je važno da dete od najranijih dana stekne naviku da se svaki obrok jede za stolom i da posle svakog obroka svoj pribor i tanjir odloži na predvidjeno mesto, tako stvaramo radnu naviku rasklanjanja posle jela ali i preventivno sprečavamo moguće posledice tako što će dete sedeti za stolom dok jede svoj obrok. U našoj Predškolskoj ustanovi Šumska bajka, deca sama I prirpemaju pribor za jelo za svoj obrok, I nakon jela, vraćaju pribor na mesto koje je predviđeno za to. To takođe utiče na razvijanju samostalnosti.
Određene vrste hrane nisu poželjne na dečjem jelovniku a to su i recimo:

• grickalice, pržena i pohovana hrana,
• bezalkoholni gazirani napitci,
• ograničite im unos keksa, čipsa, sladoleda, kolača, industrijskuh sokova,gmo proizvoda (industrijske čokoladice inostranog porekla), itd.

Ko, kako, kada i gde hrani dete isto je važno kao i šta i koliko će dete pojesti. Zato je ishrana u našem vrtiću specijalno dizajnirana  od strane licenciranog nutricioniste, I uvek se jede u istoj prostoriji, u mirnoj I prijatnoj atmosferi. Mi znamo koliko je za pravilan razvoj jako važan svaki dečiji obrok i zato ništa ne prepuštamo slučaju I zbog toga decu uvodimo u proces pripreme za obrok, jer se na taj način psihički pripremaju za obrok.

Mi znamo koliko je ishrana važna psiho-fizički razvoj I zdrava, kvalitetna hrana može pomoći roditeljima kod razvoja vašeg deteta I isto tako odmoći ukoliko se roditelji ne pridržavaju gore navedenih saveta već detetu daju mnogo slatkiša, grickalica ili preskaču obroke. Za zdrave zube je pogotovo važno da se slatkiši jedu umereno (preporuka je jednom nedeljno) I nikako pred spavanje I kod nas deca peru zubiće nakon ručka, kako bi održavali što bolje higijenu usta.

S poštovanjem,

Mileva Jokanović

Strukovna medicinska sestra i patronažna sestra PU Šumska bajka