KAKO NAJPRIMERENIJE KAZNITI DETE?

Koliko puta vam se desilo da na ulici ili u parku vidite nekog roditelja koji viče na dete, vređa ga ili ga udara pred svima? I to onda izaziva kod deteta osećaj odbačenosti, nerazumevanja, frustracije i patnje, emocionalne i fizičke što ponekad može da napravi dugoročne posledice po dete, zar ne?

Možda ste se nekad zapitali da li kada kažnjavate dete to radite dobro? Ukoliko želite da saznate koji su sve načini da kaznite dete a da pritom ne brinete o trajnim posledicama, dobićete odgovore u tekstu ispod.

Tipovi kazni koji su prihvatiljivi:

1) Frustraciona kazna – oduzimanje prijatnosti detetu – zabrana slatkiša, televizora, izlaska napolje. Ukoliko je prekršaj „teži“ onda i stepenujemo kaznu u odnosu na težinu prekršaja (ukoliko je zaboravio da skloni stvari može da bude lakša kazna, npr nema slatkiša taj dan, a ukoliko je namerno udario brata, onda više dana nema slatkiša i televizora)

2) Time out – dete se pošalje na bezbedno mesto da razmisli o svom ponašanju- koliko godina ima, toliko minuta ostaje u time out-u bez igre i mi smo pored njega dok razmišlja kako se ne bi osećao napuštenim i odbačenim. Posle toga pitati dete šta je smislio dok je razmišljao, da li zna zbog čega je bio u time out-u i kako je trebao ispravno da uradi umesto lošeg ponašanja.

3) Korisno za nas / neprijatno za dete – aktivnost koja će za njega biti neprijatna a nama korisna može da bude bilo kakva aktivnost koje dete ne voli, npr. obaveza u kući (brisanje prašine, usisavanje, spremanje soba koje nisu njegove).

Uvek treba prvo opomenuti dete za loše ponašanje i pripretiti kaznom. Ukoliko vaše dete ponovi neprihvatljivo ponašanje, onda morate biti dosledni u izvršavanju kazne. Nema popuštanja u izvršavanju kazne jer mu onda šaljemo poruku da može da radi šta hoće i da će se izvući sa tim ponašanjem jer mi nismo dovoljno dosledni. A zadatak kazne jeste da dete shvati da treba da promeni neprihvatljivo ponašanje i da se ponaša bolje.

Kada je dete dobro, treba ga pohavliti na nivou ponašanja i bića (dobro si to uradio, baš si bio pametan), dok je kritika dozvoljena samo na nivou ponašanja (nisi sredio svoju sobu, nisi uradio domaći, loše si se ponašao kada si udario brata), a na nivou bića kritika nije dozvoljena (glupane, idiote, moronu, magarče..).

IGNORISANJE deteta kao vid bilo kakve kazne je ZABRANJENO.

Kod nas u vrtiću deca se uče manirima od prvog dana, u jutrarnjem krugu razgovora se ponavljaju svakodnevno pravila ponašanja i deca se uče ispravnom ponašanju kroz davanje primera vaspitača. Uz mnogo truda, korišćenjem materijala kroz igru, čitanjem knjiga koja uče decu lepom ponašanju, mališani se brzo uklapaju u dnevni ritam i menjaju loše ponašanje u prihvatljivo jako brzo jer je i uticaj vršnjačke grupe jako važan u kreiranju pozitivnog ponašanja. Ukoliko dete nije poslušno uz sve napore vaspitača, onda se to dete disciplinuje kroz kazne koje su dopustljive-isključenje iz igre, time out… Na taj način deca brzo promene negativno ponašanje i počnu da se ponašaju u skladu sa bontonom i kulturom vrtića

Vaša Šumska bajka

Septembar 2016