MONTESORI PEDAGOGIJA je jedna od retkih kompleksnih, naučno zasnovanih, detaljno objašnjenih i praktično primenjenih učenja o vaspitanju i obrazovanju deteta, čije su pojedine ideje preuzete u učenjima kasnijih klasičnih i alternativnih teoretičara iz oblasti psihologije i pedagogije. Primenjuje se više od stotinu godina u privatnim i državnim jaslama, vrtićima, osnovnim i srednjim školama širom sveta.

Pored razvoja inteligencije, primena Montesori pedagogije omogućava detetu da sedne i radi sa nečim što ga interesuje duže vreme, čime se postepeno razvijaju pažnja i koncentracija, osobine značajne ne samo za školu već i za život.

Dete koje je samostalno uspelo da složi određeni montesori materijal je dete koje se oseća zbog toga zadovoljno, ponosno, a dete koje se samostalno brine o sebi i ne traži pomoć odraslog pri svakom brisanju nosa ili oblačenju je dostojanstveno dete i ovo su načini na koji se razvijaju samopouzdanje i samopoštovanje.

Dokazano je da su zadovoljnija ona deca koja su samostalna u izvršavanju svakodnevnih radnji-oblačenja, obuvanja, pranje zuba, hranjenje, nameštanje stola, sklanjanje za sobom.

U Montesori sredini dete živi u grupi dece koja ga podržavaju i uči se pozitivnom socijalnom ponašanju, ali tako što samostalno rešava različite socijalne situacije na pozitivan način.

Montesori pedagogija se zasniva na sledećim principima:
– Svako dete ima potencijal da postane najbolji predstavnik svoje vrste i razvije najbolje ljudske osobine: istraživački duh, razmišljanje sopstvenom glavom, humanost i odgovornost, samostalnost, radne navike, samopouzdanje, samodisciplinu, moralne i dihovne umesto materijalnih vrednosti)

– Da bi se razvilo na odgovarajući način, detetu je potrebna pomoć koja se sastoji u pripremi povoljnog okruženja i podsticajnog stava odraslih

– Da bi se pravilno razvijalo, dete nije odvojeno od stvarnog života, već je aktivan učesnik u životu svog okruženja, što mu omogućava ne samo blagovremeno uvežbavanje veština i sticanje znanja već i prirodnu adaptaciju na spoljni svet i razvoj samopouzdanja zbog poznavanja načina na koji svet funkcioniše, čime se olakšava kasnije snalaženje u različitim životnim situacijama

– Razvoj se odvija kroz šestogodišnje periode (rođenje do 6 godina, 6-12, 12-18, 18-24) od kojih svaki zahteva određen program i način rada

– U toku svakog razvojnog perioda postoji povoljno vreme za sticanje određenih veština i usvajanje određenih znanja prirodan, jednostavan i zanimljiv način, koje se, jednom propušteno, kasnije teško nadoknađuje

– Da bi se razvilo, dete mora biti aktivno: ono mora imati priliku da slobodno bira, iskusi, proba, pogreši i koriguje se u procesu uvežbavanja i usavršavanja, bez kritike – dete ne može biti pasivno, niti je razvoj moguć samo posmatranjem odraslih ili kroz grupne aktivnosti

– Razvoj nije nametnut spolja, već okruženje podstiče unutrašnji razvoj osobina i navika koje vremenom postaju sastavni deo ličnosti

– Iako su zakonitosti razvoja iste za svu decu, svako dete je različito, pa je pristup individualan a svako dete ima mogućnost da se razvija svojim tempom

– Razvoj se ne odvija po odvojenim oblastima, već kao jedinstven psiho – fizički razvoj – dete se istovremeno vaspitava, obrazuje i socijalno razvija.

Montesori vrtić se razlikuje od klasičnih:
– Okruženje je jednostavno, lepo, bez šarenila, niza istih dečjih crteža na zidovima ili panoima koje ometaju dete u koncentraciji i igri; na policama se nalaze didaktički Montesori materijali; sredstva za održavanje prostora su na dohvat ruke; posuđe je keramičko i stakleno
– Deca se kreću slobodno, koristeći za rad male stolove u vrtiću; slobodan prostor se koristi za rad na podu, na tepihčićima; deca imaju slobodan pristup kuhinji i kupatilu; svi predmeti se posle korišćenja odmah vraćaju na mesto pa nikada nema razbacanih stvari po podu ili stolovima, što daje osećaj urednosti i sigurnosti; u prostoru ima biljaka i često životinja o kojima se deca brinu; deca prave hleb, užinu, aktivno učestvuju u pripremanju ručka, postavljanju i raspremanju stola, pranju sudova i održavanju prostora
– Odrasli nije centar dečjih aktivnosti a grupne aktivnosti su specifične i traju veoma kratko, u zavisnosti od starosti grupe – umesto animiranja dece u vrtiću ili veštačkog držanja pažnje dece u školi,  odrasli usmeravaju decu, posmatrajući i prateći, pomažući .

Montesori program u svakom periodu razvoja podrazumeva edukaciju roditelja, kako razumeli i cenili stečene veštine i znanja dece, ali i kako bi deca stečene veštine i znanja usavršavala i kod kuće. Na ovaj način deca postaju stabilne i jake ličnosti od najranijih dana svog života.