Adaptacija deteta na vrtić i novu sredinu

Kako što bezbolnije proći kroz adaptaciju u našem vrtiću piše naš pedagog Ivana Perić

Polazak u vrtić nije nešto čemu se raduju svi roditelji. Naprotiv, većina njih je nervozna zbog razdvajanja a majke su često i tužne što moraju da se vrate na posao ili možda malo da posvete vreme sebi.

Koliko puta ste do sada čuli da roditelji prolaze kroz težak period kada dete krene u vrtić? Odvajanje od deteta može da bude stres za roditelje i za dete i možda bi bilo korisno roditeljima da znaju da mogu i sebi i detetu da olakšaju taj period adaptacije.

Detetu su važni drugari i roditelji iako se trude da budu dobro društvo detetu, ne mogu uvek da budu najbolje društvo za igru i socijalizaciju. Takođe, roditelji mogu biti često i umorni, prenatrpani raznim obavezama pa se igri sa detetom posvećuju sa manje strpljenja i pažnje. U tom smislu, vrtić je mesto koje može da bude od velike pomoći roditeljima.

Pored vaspitno – obrazovne uloge koju ima naš vrtić i principa sticanja znanja kroz igru i zabavu, druga važna uloga našeg vrtića je socijalizacija odnosno pružanje detetu iskustva koja će mu pomoći da razvije veštine komunikacije – konstruktivnog razgovora, empatije, strpljenja, deljenja, da se svađa i miri, neguje drugarstva. Ali postoji i negativan uticaj vršnjaka – nauče ružne reči, psovke, ili ponašanje koje Vi možete smatrati neprimerenim u svom domu. Međutim, i to je sastavni deo odrastanja. Ne možete ih izbeći, a brže ćete ih prevazići ukoliko se ova ponašanja kod deteta rano ispolje.

Kako detetu olakšati adaptaciju na vrtić?

Evo nekoliko jednostavnih, ali važnih saveta kako da period privikavanja u našem vrtiću protekne što lepše:

1.Stav roditelja

Nije istina da svako dete doživljava negativan stres kada prvi put kreće u vrtić. Naprotiv, kroz “pakao” mnogo češće prolaze roditelji nego njihova deca. Ono što je često slučaj – koliko su roditelji spremni da im dete krene u vrtić, toliko su spremna i deca, tj, stav i spremnost roditelja se direktno odražava na dete. Upravo od toga u najvećoj meri zavisi koliko će dete teško da prođe kroz ovaj period. Naime, ukoliko roditelj oseća strah, on to (svesno ili ne) prenosi na dete. Međutim, ukoliko je miran i optimističan, ukoliko ostavlja utisak da je sve u redu, ako uspe da svom detetu da prikaže radost i sreću zato što kreće u svoju prvu školu, ako uspe da mu na pravi način prezentuje kao vrstu ,,obaveze’’ (mama i tata idu na posao, ti ideš u vrtić), dete će doživeti polazak u vrtić bez prevelike drame.

2.Realna slika vrtića.

Govorite vašem detetu šta će sve raditi u vrtiću – sticanje novih drugara, usvajanje novih znanja, učenja novih igara. Trudite se da mu svakog dana kažete zašto je vrtić dobar za njega i njegove drugare. Bitno je da pred detetom ne govorite o stvarima koje vas brinu ili sa kojima se ne slažete. O tome porazgovarajte sa vaspitačima, kada budete bili sami, bez dece.

3.Postepenost.

Prvih dana postepeno produžavajte ostanak u vrtiću. Tokom tih dana, planirajte da dete odvedete iz vrtića kada mu je najinteresantnije, kako bi želelo da se vrati sutradan. Proces adaptacije u Predškolskoj ustanovi Šumska bajka uvek kreće početkom nedelje, kako bi dete imalo celu nedelju pred sobom. Nikada se ne počinje petkom ili pred neki planiran put, jer je za dete to odsustvo preveliko i onda se mora iznova adaptirati. Većina dece je adaptirana u roku od mesec dana, što ne znači da ne mogu da budu tužni ili ćudljivi pri odlasku u vrtić.

4.Očekivane reakcije

Dete će na promenu kao što je odlazak u vrtić reagovati kako zna i kako je do sada reagovalo – emocijama i postupcima koje su kod Vas do sada izazivali reakciju. Većina dece ne ume na ovom uzrastu da definiše ono što oseća i zašto to oseća, te će ragovati kako zna – pokušaće da izazove reakcije plakanjem, inaćenjem, napadima besa, biće možda previše ,,mazno’’ ili će biti ljuto na Vas. Bitno je da budete svesni da su to sve normalne reakcije i da ih ne doživljavate isuviše lično.

Čak i nakon završetka adaptacije, nakon što je dete potpuno adaptirano, može se dogoditi da dete pri dolasku u vrtić plače ili napravi neku emotivnu scenu. To je potpuno normalno i stresnije za roditelje nego za dete. Dete se smiri i zaboravi u roku od 5 minuta, a roditelj provede dan zabrinut. Dete svim ovim postupcima testira vaše granice, a Vaše je da te granice održite. U veoma retkim slučajevima, događa se da dete izuzetno loše podnosi odvajanje, stručno osoblje Šumske bajke je tu da to primeti, a onda će na osnovu iskustva, posmatranja deteta i razgovora sa Vama, predložiti nekoliko rešenja, a Vi ćete doneti racionalnu i dobro osmišljenu odluku o daljem odlasku u vrtić.

5.Omiljena igračka

Dozvolite detetu da ponese u naš vrtić omiljenu igračku ili nešto drugo (što je bezbedno) iz vaše kuće što će doprineti da se u ovom novom ambijentu oseća sigurno. Umesto igračke, neka deca radije se odlučuju da ponesu knjigu ili svoj jastuk. U svakom slučaju, šta god ga čini srećnim i sigurnijim, dozvolite mu da donese u vrtić.

6.Kontrola vaših emocija.

Nemojte dozvoliti da dete vidi da ste nesigurni, tužni ili uplašeni po pitanju vrtića. Vrtić uvek treba biti mesto o kome će se govoriti vedrim i veselim tonom. Trudite se da detetu uvek šaljete poruke sigurnosti ,,Mislim da ćeš se divno provesti danas’’ ,,Jedva čekam da čujem kako si proveo/la dan’’, ,,Puno si mi nedostajao/la, ali baš volim što si to naučio/la u vrtiću’’

7.Konkretna pitanja.

Kada dođete po dete u vrtić, nemojte ga odmah obasuti pitanjima: “šta si radio, kako je bilo?” Na uopštena pitanja, dobićete uopštene odgovore.”Dobro je bilo, nismo radili ništa”. Umesto takve komunikacije, izaberite što konkretnija pitanja. Na primer: “Šta ste se danas igrali sa montesori materijalima? Da li ste bili u sali za fizičko? Da li ti je prijala šetnja u prirodi sa drugarima? Sa kime od drugara si se danas najviše igrao? Šta ste pravili od plastelina danas?” Takođe, ako dete u početku odbija da razgovara o vrtiću, dozvolite mu. Potrebno je vreme da preradi doživljaje i iskustva tokom dana da bi mogao sa vama da ih podeli.

8.Primereno pozdravljanje.

Prvih dana ostavljajte dete u vrtiću bez dugačkog pozdravljanja, bez preteranog maženja i tepanja. Što se više produžuje period pozdravljanja, biće teže i detetu i Vama, a njegove reakcije na Vaš odlazak će biti burnije. Dogovorite se sa vaspitačicom da vas pozove ukoliko dete bude neutešno, ili u slučaju neke ozbiljnije “krize”. Veoma često se dešava da upravo prvi dani detetu budu najzanimljiviji, jer se tada tek upoznaje sa novim prostorom, novim igračkama, vaspitačicama, pa samim tim dete nema potrebu za roditeljskim prisustvom.

9.Izdvojite vreme.

Dok traje adaptacija, potrudite se da budete baš vi koji će dete voditi i odvoditi iz vrtića. Pomoć baka i deka ostavite za malo kasnije, kada je dete adaptirano. Istovremeno, u ovom periodu se potrudite da budete kod kuće što više sa detetom, da mu posvetite što više pažnje i kvalitetno provodite vreme. U periodu adaptacije taj osećaj nedostajanje je najintenzivniji, pa je zato, upravo u ovom periodu važno da se detetu dodatno posvetite.

10.Objektivno mišljenje.

Informišite se kod naših vaspitačica kako vaše dete napreduje u periodu adaptacije. Naši vaspitači imaju iskustvo mnogih generacija dece pa, samim tim, i vaše dete, za razliku od vas mogu da sagledaju objektivno i da vam ponude praktične savete, ali isto tako i da Vas saslušaju i poslušaju neke Vaše predloge, jer opet, ko može poznavati Vaše dete bolje od Vas?

Želim Vam laku i zabavnu adaptaciju!

S poštovanjem,

Ivana Perić

Pedagog Predškolske ustanove Šumska bajka